Цеђ – како пепео постаје сапуница

16. March 2015. Пише: Тема: Башта, Вода, Врт, Имање Коментара: 0

Ако тражите домаћу, биоразградиву алтернативу детерџенту за суђе, а притом се грејете на дрва или можете од некога да набавите чист дрвени пепео, можда ће вам се допасти цеђ – старинско српско средство за прање.

Имање које смо купили било је врло запуштено, те смо првих неколико месеци Дамјан и ја били презаузети крчењем, крпљењем, увођењем воде, струје и тд. да бисмо се могли бавити финијим питањима попут средстава за чишћење. Али, пошто смо мало стали на ноге, и то је дошло на ред – нарочито када смо решили да воду из судопере испуштамо праву у башту испод куће. Почели смо да тражимо и да се распитујемо, и на крају од једне баке у селу сазнали да су људи некада за прање – суђа, веша, па каткад и косе – користили цеђ.

Како направити цеђ

Цеђ је заправо раствор калијум-хидроксида, јаке базе која настаје кувањем дрвеног пепела у води. Сразмера коју ми користимо је:

  • 1 део чистог дрвеног пепела
  • 2-3 дела воде.

Најбоље у лонац прво сипајте пепео, па воду преко њега, промешајте и ставите на средњу ватру. Само загревање смеше прилично је звучно тј. учиниће вам се да је прокључала много раније него што заиста јесте, вероватно због тога што се пепео сталожи на дну у врло густу смесу, па се мехурићи ваздуха с муком (и звуком J) ослобађају. Сачекајте да течност заиста проструји и пустите је да ври 5-10 минута пазећи да не покипи. После тога лонац склоните са ватре и пустите да се охлади.

Како користити цеђ

Пепео ће се кувањем претворити у сив талог налик пасти, док ће се изнад њега издвојити цеђ: бистра, жућкаста течност која је под прстима благо сапуњава, али не пени. Ми цеђ чувамо у флашама и теглама, а талог углавном бацамо у компост, мада се он може користити као абразивно средство за чишћење, нарочито запеклих шерпи и плехова. Четири-пет литара цеђи траје нам 10-15 дана (засад смо трочлана породица).

За свакодневно прање цеђ држимо на судопери, у пластичној литарској кутији од сладоледа. Цеђ користимо као да је у питању раствор детерџента: у њу умочимо врх/пола сунђера и натопљеним делом трљамо овлажен суд. Изузетно је делотворна за прање стакла, дрвета и метала. За пластику није најбоље решење – пере је, али се пластика после тога неће сјајити, за разлику од нпр. стакла.

Треба да напоменем и да цеђ исушује кожу, мада ја то осетим само после прања велике количине судова у једном дану. То решавам једним мазањем глицеринском кремом пред спавање, али ће вама можда више одговарати да при прању користите гумене рукавице.

Затварање круга – пермакултура на делуbasta3

Одлука да перемо суђе цеђу и да воду од прања испуштамо у башту омогућила нам је да као сировине искористимо две врсте отпада:

  1. пепео од грејања послужио је за прање, а
  2. помије су послужиле за заливање тј. узгој хране.

Како живимо у крају где су лети честе суше, потоња примена била нам је нарочито драгоцена у борби са летњом оскудицом воде (наравно, уз редовно настирање). Дрвени пепео такође можете искористити за оплемењивање глиновитог земљишта, додавањем пепела и песка у прекопану иловачу.

 

 

Поделите са другима:

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *