Настирање
Наша прва башта налазила се исподе куће. Дуж њене горње ивице ископали смо канал у који се изливала вода из судопере (прали смо суђе искључиво цеђу), а све леје смо пажљиво настирали. Исход је био тај да је додатно заливање било готово непотребно, иако је лето било баш вруће, а башта је сјајно родила.
Настирање тј. малчовање изузетно је проста и корисна вртларска техника за сузбијање корова и спречавање исушивања тла, смањујући потребу за заливањем и до 75%. У једној реченици, оно се своди на прекривање тла око жељених биљака (било у башти, било у врту) слојем органске или неорганске материје. Као неоргански малч користе се фолије или камен, док за органски малч можете користити готово било који биљни отпад. У продужетку следи кратак преглед предности и мана оба ова решења.
Неоргански малчеви
Предност: Трајност. Шљунак могу нарушити само животиње или јаки ветрови и кише, док је веће камење готово непомерљиво. Фолије су прављене да трају читаву сезону. У сваком случају овакво настирање није потребно често обнављати ако се испрва добро уради.
Мане:
- агро-фолије: фолије које нису биоразградиве озбиљно доприносе загађењу животне средине; фолије које јесу биоразградиве умеју да буду врло скупе;
- камен:
- у башти: није добро решење за башту која се сваке године изнова сади и где се усеви ротирају;
- у врту: крупно камење је тешко померати те вас ограничава ако волите да уносите измене у распореду/изгледу врта; кроз шљунак ће избијати коров, уколико испод њега не поставите некакву фолију, а такође је незгодан тамо где има много опалог лишћа ујесен, јер се преко шљунка брзо направи талог органске материје.
Органски малчеви
Предности:
- осим што сузбијају коров и чувају влажност тла, распадајући се ђубре тле;
- уклапају се у начела пермакултуре јер настирањем отпад постаје нешто корисно;
- због свог ограниченог века трајања погодни су за привремене засаде (најпре за башту).
Мане:
- траже редовно обнављање,
- ако употребите органску материју са семеном заправо сејете коров тамо где хоћете да га сузбијете,
- погодан је за множење пужева голаћа.
Неке могуће врсте:
- суво лишће
- покошена трава (наш омиљен малч!)
- сено
- слама
- почупан коров (ваљало би без семена)
- дробљена кора дрвета (бојене врсте популарне су у пејзажној архитектури и хортикултури).
Одличан начин да правите свој малч од сваковрсног отпада из врта и баште јесу сецкалице и дробилице за грање. Намеравамо да првом приликом набавимо једну, па ћемо вам јавити како нам користи.
И за крај, још две чињенице које треба имати на уму, какав год малч да човек одабере јесу то да настирање:
- успорава загревање тла у пролеће (зато га у башти треба привремено склонити док не засејете шта желите) и
- неким биљкама (попут зелени која воли песковито тле, или белог лука који трули кад је много влажно) не прија да буду настрте.
Тагови: корова, настирање, узгој поврћа