Не у контејнер: стакло, гуме и опасан отпад

Почетком месеца, спровела сам мало истраживање о томе које могућности заиста имају на располагању људи у Србији који не желе да загађују природу бацајући ђубре где не треба. Том сам приликом сазнала да постоји читав низ отпада који не би требало бацати у обичне комуналне контејнере: или зато што се дâ рециклирати, или зато што је толико опасан да захтева посебну прераду.

Гуме и стакло

reciklirane_gume

Ако имате кућу с двориштем, сајт www.boredpanda.com нуди неколико дивних предлога за употребу старих гума од кола или бицикла.

Што се рециклажног отпада тиче, осим што се народ подстиче да папир, картон, ПЕТ пластику и лименке бацају у посебно обележене контејнере, законом[1] је забрањено да се у обичне контејере бацају стакло и старе гуме за возила.

Има смисла. Квалитетно стакло се, добро опрано, може наново употребити небројено пута, а отпадне гуме рециклирају се готово потпуно. Насупрот томе, гуме се могу распадати и преко 1000 година, а стакло је најдуговечнији људски производ: процењује се да му треба милион година да се разгради.

Који је отпад опасан?

Посебну подврсту отпада који није за обичне комуналне контејнере чини опасан кућни отпад. Као што се се из самог назива може претпоставити, опасан отпад уопште јесте све што је запаљиво, нагризајуће или отровно. Оно што изненађује, међутим, јесте колико свакодневних производа за домаћинство улази у ову категорију:

  • батерије и акумулатори – садрже киселине, тешке метале и друге отровне елементе попут литијума и никла;
  • штедне сијалице – флуоресцентне сијалице и цеви садрже живе колико и некадашњи живини топломери – и једнако су опасне ако се разбију;
  • киселине се у домаћинствима јављају не само као избељивач варикина (сона киселина) и есенција за туршију (сирћетна киселина), већ и у многим средствима за чишћење, a нарочито за отпушавање одвода;
  • запаљиви су не само одбачени упаљачи, него и разређивачи, лакови и боје, отпадна уља и мазива (која су такође изузетно загађујућа), средства попут WD-40 и боце под притиском (спрејеви за косу, дезодоранси и сл.);
  • отровни су стари лекови, пољопривредна хемија (ђубрива, пестициди и хербициди), инсектициди (разни производи марке Raid), већина средстава против пацова и мишева, као и све што садржи азбест;
  • електронски и електрични отпад – већина електронике садржи тешке метале попут живе, олова и кадмијума, али и злато, сребро и платину, које би ваљало рециклирати, док расхладни уређаји користе изузетно штетне и отровне гасове.
Рециклирајте сами: рабљено тј. отпадно машинско уље одлично је за бојење дрвених ограда, нарочито дела који иде у земљу. Помешајте 2 дела уља с 1 деом нафте.

Рециклирајте сами: рабљено тј. отпадно машинско уље одлично је за бојење дрвених ограда, нарочито дела који иде у земљу. Помешајте 2 дела уља с 1 делом нафте.

Куда, ако не у контејнер?

Како ствари тренутно стоје, народ има на располагању три начина да се реше горенаведеног отпада:

  • бацање у посебне контејнере,
  • одношење у државне рециклажне центре (који одређен отпад откупљују и некад долазе по веће количине) и
  • јављање приватним предузећима за сакупљање и прераду отпада (који одређен отпад откупљују и углавном долазе по веће количине).

Посебни контејнери односно ‘рециклажна острва’ код нас су још у повоју. У свим градовима постоје рециклажни контејнери за мешан папир/конзерве/ПЕТ, али контејнери за други отпад ретки су.

pazi-djubre-logo

Зелена иницијатива на свој сајт је поставила Адресар рециклажних острва у Србији, апликацију којом можете да нађете пријављена рециклажна острва широм земље. Њихова база података није још најпотпунија, али позивају људе да пријаве рециклажне контејнере/острва у свом крају.

Колико сам успела да сазнам, контејнере за одлагање стакла (било искључиво стакла, било стакла помешаног са другим рециклажним отпадом) има само неколико градова у Србији: Београд, Ниш, Нови Сад, Краљево, Смедерево и Пирот.

Засад у земљи постоји само један контејнер за халогене сијалице и цеви, и то у Илије Гарашанина 1 у Београду, испред продавнице ‘Минитехна’.

Контејнери за потрошене батерије постоје у већим продавницама ‘Макси’ и ‘ДМ’ у Београду, у Нишкој ‘Роди’, Панчеву, Новом Саду, као и појединим местима где су се мештани сами за њих заложили.

Контејнери за електронски отпад такође су реткост. Постоје два у Новом Саду и један у Београд (на велетржници тј. кваташкој пијаци). С обзиром на то да се овај отпад откупљује или бар бесплатно односи, можда вам се исплати да се јавите неком приватном предузећу попут БиС-а или најближем државном рециклажном центру.

За старе гуме не постоје посебни контејнери али ће их свако комунално предузеће однети уз остали кабасти отпад прописаног дана у месецу.

Државни рециклажни центри

Националном стратегијом управљања отпадом из 2003. године предвиђена је изградња 17 државних рециклажних центара широм земље. Досад су прорадила четири: у Сомбору, Чачку, Нишу и Ваљеву.

Постојећи центри примају сав рециклажни отпад (картон, папир, ПЕТ пластику, лименке, стакло, гуме), као и текстил, кабасти отпад и сав опасан кућни отпад осим лекова (укључујући азбестне плоче). За веће количине могуће је договорити се око превоза, а центри откупљују сав отпад који се иначе плаћа, попут акумулатора и старе технике.

Приватна рециклажна предузећа

У Србији се тренутно преко 700 предузећа бави сакупљањем и прерадом отпада. Приватници се, по правилу, опредељују за свега неколико врста отпада (попут уља и мазива или отпадног метала) и најчешће по њега долазе својим возилима. Тако се у Новом Саду налази прва српска фабрика за прераду отпадних гума, у Нишу највеће постројење за прераду електричног отпада на Балкану, а у Панчеву први приватан рециклажни центар у земљи, који прерађује дотрајалу електронику и – једини у земљи – флуоресцентне сијалице и цеви.

Уколико имате више старих рачунара за бацање и вољни сте да их поклоните, предузеће БиС ће их реновирати и, у оквиру акције Community MAR, поклонити некој образовној или невладиној установи у земљи.

За више информација…

Све је више невладиних организација код нас које се залажу за заштиту животне средине и, између осталог, рециклажу. Интернет-часопис и тв-магазин Стаклено звоно нуди занимљиве податке на ову тему, нарочито за подручје Крагујевца, док више података о рециклажи уопште и локацијама рециклажних острва у Београду и Нишу можете наћи у овој брошури. А ако желите да покренете или унапредите рециклажу у свом крају можете се обратити већ поменутој Зеленој иницијативи, која у оквиру своје Онлајн рецикларнице позива младе до 35 година да написмено предложе решења за проблем отпада у свом месту.

———-

[1] Закон о управљању отпадом (Службени гласник РС бр. 36/2009).

Поделите са другима:

Тагови: , ,

О аутору ()

Мајка, супруга, лингвисткиња и књижевни преводилац, Блага већ годинама говори и пише о повратку једном природнијем начину живљења. Са Удружењем бабица Србије сарађивала је на подстицању дојења и природног рађања, држала је предавања о беспеленаштву и приврженом родитељству, а 2015. г. оснива блог Трешњин луг, назван по свом породичном имању.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *