О пермакултури

19. March 2015. Пише: Тема: Имање Коментара: 0

Мада се појам пермакултуре код нас у већ увелико употребљава, приметила сам да не постоји сагласје по питању његовог значења. Многи тврде да је у питању напросто још једна вртларска техника, али сматрам да се таквим сужавањем пренебрегава ширина и дубина њених основних начела, јер у суштини пермакултуре лежи тежња ка трајном, плодном складу — сваке врсте.

Шта је пермакултура?

Ако тражите упутства за узгој здравог, непрсканог воћа и поврћа, вероватно ћете пре или касније наићи на израз ‘пермакултура’ (permaculture). Скован од енглеских речи permanent аgriculture (‘трајна пољопривреда’), појам се првобитно односио на низ поступака за прављење одрживих насеља, по угледу на природне екосистеме. Током десетина година примене, међутим, пермакултура се развила у својеврсну философију чија се начела могу широко применити на живот уопште. Схвативши да она данас представља животни приступ, њени творци – Аустралијанци Бил Молисон и Дејвид Холмгрен – проширили су њен пун назив у ‘трајна култура’ (permanent culture).

Преузета из природе, начела у корену пермакултуре умногоме представљају оно чему сви стремимо када трагамо за једноставношћу, миром и складом:

  1. поставити целину на добре темеље, да би после сама напредовала уз незнатно одржавање;
  2. сваки део целине треба да има више улога;
  3. нема бацања: отпад једног процеса сировина je следећег.

Начела пермакултуре

Оно што ме одушевљава код пермакултуре јесте многострука применљивост ових једноставних смерница:

Добри темељи значе да ће кућа дуго стајати, имање или предузеће добро напредовати, дете израсти у срећног, способног и самосталног човека. Добри темељи захтевају много труда и промисли на почетку, али награђују дугорочном стабилношћу и квалитетом.

Вишестраност: Можда вам тросед са фиоком служи за седење, као помоћни лежај и као складиште за постељину. Или вам лоза у башти прави хлад, даје грожђе, носи цветну пузавицу и штити од нежељених погледа пролазника. Можда вам добро изабран пословођа уједно организује рад, привлачи клијенте и развија пријатну атмосферу међу радницима, подижући морал и подстичући продуктивност. У сваком случају сложићете се да је вишестраност у корену економичности, а самим тим и напретка. Пермакултура препоручује да сваки део целина игра три до пет различитих улога.

Нема бацања: Док у ненарушеној природи заиста нема неискористивих отпадака, за нас је то, данас, приличан изазов. У најбуквалнијем смислу, ово начело захтева да се трудимо да сав свој отпад некако ‘упослимо’: да папир употребимо за потпалу, да од биљних и животињских отпадака нпр. правимо компост… Постоје чак и начини коришћења отпадних вода, о чему можете читати у одељку Вода. Шире примењено, ја ово начело схватам као тежњу да се избегне свако траћење (како новца, тако и времена и снаге) као и да се свему нађе примена и дâ смисао: од тога да зимско затишје, кад је већина вањских радова немогућа, искористимо за одмор и планирање, до тога да – још шире сагледано – сваки неуспех доживимо као прилику да нешто научимо и нађемо боље решење.

Пермакултура као философија

Постоје, наравно, они који суштину пермакултуре виде у њеном изворном тежишту, пре свега у смерницама за успостављање самоодрживог домаћинства. Ипак, пермакултура као животни приступ у основи је свега што ћете наћи на овом сајту и свега што смо муж и ја досад предузели: од узгоја органске баште, до учења да будемо родитељи и, уопште, тежње да живимо здравије, смиреније и складније.

 

Извори:

Coyne, Kelly (2008). The Urban Homestead. Process Media.

Hemenway, Toby (2001). Gaia’s Garden: A guide to home-scale permaculture. Chelsea Green Publishing Company.

Mollison, Bill (2001). An Introduction to Permaculture. Yankee Permaculture.

Поделите са другима:

Тагови: ,

О аутору ()

Мајка, супруга, лингвисткиња и књижевни преводилац, Блага већ годинама говори и пише о повратку једном природнијем начину живљења. Са Удружењем бабица Србије сарађивала је на подстицању дојења и природног рађања, држала је предавања о беспеленаштву и приврженом родитељству, а 2015. г. оснива блог Трешњин луг, назван по свом породичном имању.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *